Ovaj festival nije možda prostorno veliki, ne traje dugo, nema previše izvođača (ukupno 44), ni prevelikih gužvi. Ali, ovaj VIII Arsenal fest je tiho postao najveći festival po ponuđenom u Srbiji. Za pristojnu sumu novca dobije se nastup aktuelnih grupa, koji još nemaju potrebe da prave povratničke albume, već ih možemo pratiti sada i ovde kao bilo gde u okruženju. Do duše, mene je kao pisca ovih redova, privukao samo I dan, koji vredi više nego bilo koji muzičko-festivalski dan u 2018. kod nas.

Nakon sat ipo vožnje po novom ograničenju na auto-putu, sa svojim prijateljima, stigli smo u centar Šumadije, u Kragujevac. Bez gužve, lako smo našli parking u regularnoj parking zoni i za nekih 10 minuta peške smo već stigli pred ulaz. Sticajem okolnosti, zapravo smo stigli i pre samog otvaranja, tako da smo, na neki način našim ulaskom i otvorili sam događaj. Ušuškan u kompleks Kneževog arsenala – jedinstvenog vojno industrijskog i arhitektonskog okruženja, festival ima poseban šmek. Zanimljivo je da je u ovom kompleksu zgrada pod zaštitom države, 1884. zasijala prva električna sijalica u Srbiji, i proradila prva električna mašina.

Početak festivala smo proveli uvaljeni u ‘lenje džakove’ ispijajući prva piva (za mene kao vozača i jedino za ovo veče), čija je cena za festival prilično pristupačna, ali bez velikog izbora.
Prvi nastup nama zanimljiv je bio jedini preostali od Ramones-a – Marky Ramone sa pratećim bendom. Marky je isti započeo sa par reči i legendarnim uzvikom Hey ho, let’s go! Nakon toga su počele da se nižu sve najpoznatije pesme trorifne legendarne grupe. Počivši članovi benda bi verovatno bili zadovoljni izvedbom, ali meni je, kao poznatom zakeralu, malo smetalo teatralno ponašanje pevača – bezmalo kao da je sve te pesme sam napisao iako se verovatno nije ni rodio kada su nastale. Kako god – sa nekih 20+ minuta koliko smo ostali na ovom delu festivala, bili smo zadovoljni, ali smo žurili da ne zakasnimo na glavnu scenu.

Nastup The Kills je počeo u minut u 23 časa. Započeo je sa Heart of a dog i nastavio se u izvođenju uglavnom poslednjeg albuma Ash & Ice. Alison je za sve vreme izvođenja pesama bila poput loptice skočice po bini, gde se gotovo nakon svake pesme, gotovo nečujno i sa gotovo dečjim osmehom i glasom zahvaljivala publici. Neverovatnu količinu količinu energije je pored pevanja pesama i kretanja, usmerila i u dodatnom angažmanu kao ritam gitaristkinja u par pesama kao i dodatni par ruku pratećem bubnjaru. Jamie je, sa druge strane, potpuno briljirao na svojim gitarama i tek sam sada (priznajem) upoznat sa njegovom bravurom sviranja. Gotovo hendriksonovski je kidao svoje instrumente i iz njih čupao najneverovatnije tonove. Oboje su bili, svako na svoj način, potpuno predani ovom svom izlaganju pred nemalom publikom koja je zaista imala šta da čuje i vidi. Definitivno mi The Kills nisu džabe među omiljenim bendovima današnjice i kao takvi neretko puštani u mojim DJ setovima. Čistih 70 minuta uživanja.

The Kills – Arsenal fest Photo Goran Limić

Sledeće Editorse smo sačekali na istoj bini. Video sam ih već ranije uživo, tako da sam znao šta me očekuje. Za razliku od prethodnika, svoj nastup su prošarali pesmama iz svojih različitih perioda, a nekim pesmama su promenili potpuno aranžmane (poput A Ton Of Love). Tom se iskusno ponašao kao pravi show man i bilo ga je svuda po bini. Grimase koje je menjao bile su pravi odraz kako je sve pesme u potpunosti proživljavao na bini. Pesme su se brzo menjale, kao i instrumenti koje je Tom menjao. Odlično usvirani najveća oduševljenja publike su izazavali pesmama Munich, Smokers outside the hospital doors, The Racing Rats, Papillon i drugima, a koncert su završili svojim poznatim singlom iz ove godine Magazine. Odličan nastup.

Editors – Arsenal fest
Photo Goran Limić

Na kraju, pre polaska kući, svatili smo još jednom do Garden bine, gde su nastupale Riječke pi*ke – legendarni LET3. Kao neko ko je iste gledao veliki broj puta, LET3 su uvek radost za čula nekadašnjih pa i sadašnjih pankera u duši. Vazda uvek nepredvidljivi, ali u tome predvidljivi, nakon njihovog nastupa smo se sa osmehom, uputili ka parkingu.

Ocena ovog prvog dana festivala je po meni odlična 9 (od 10). Sitne zamerke su jednoličnost ponude piva (zaboga, ovo je ipak rok festival, neka ponuda bude bar tri vrste) i video bim na Garden bini kao da je uređivao neko ko je radio VJ na nekadašnjoj TV Palmi iz 90tih.

 

Goran Limić